Stil

Povratak supermodela?

20. Septembar 2010.

Tekst: Aleksandra Stevanović

 Supermodeli na vrhuncu karijere
Supermodeli na vrhuncu karijere
Izgovorite imena Naomi, Sindi, Linda, Kristi i Klaudija u jednoj rečenici, i neće biti nikakve konfuzije o kome je reč. Pre ravno dvadeset godina, kombinovana moć, lepota i uticaj ovih žena su stvorile takav utisak na ceo svet da je skovana nova reč, posebno za njih: supermodel. 

 Pre toga, modna industrija je bila relativno izolovan svet dostupan samo bogatoj eliti, ali kako su ove žene postale imena koja se stalno pominju, granice u percepciji koje su obične žene imale su bile pomerene. Uz to, promenile su načine plasiranja luksuznih proizvoda i izbacile u prvi plan novu vrstu slavne ličnosti.

Čuvena rečenica "Mi ne ustajemo iz kreveta za manje od 10 000 dolara dnevno" se pripisuje i Lindi Evanđelisti i Kristi Tarlington. U principu je nebitno koja ju je zapravo izgovorila. Nova dekada – početak devedesetih – je signalirala potpuni preokret u stavovima, što se jasno videlo na slici britanskog Voga iz januara 1990 – pet naujuticajnihih modela tog momenta se našlo na naslovnoj stranici. Nekoliko meseci kasnije, Džordž Majkl ih je ubacio u svoj spot Freedom. A godinu dana kasnije, Đani Versaće je stvorio jedan od najikoničnijih momenata u istoriji piste, kada je poslao Sindi, Lindu, Naomi i Kristi zagrljene, u jednostavnim haljinama različitih boja. To je bio vrh.

 Versaće revija
Versaće revija
Glasine da je ova revija kostala Versacea 100 000 samo za njih četiri se pokazala kao odlična investicija. Njegova revija se našla na naslovnim stranama svih novina u Italiji sledećeg dana. Moda je postala mejnstrim. Hilari Aleksander, modni direktor Telegrafa, kaže: "Đanijeva revija je bila definišući momenat. Kada je muzika krenula, ja sam znala da je Đani probio plafon."

 

Dekadentna dekada

Šta je to što je supermodele učinilo tako popularnim? Šef modne kuće Whistles, Džejn Šeperdson, kaže da je za sve zaslužan savršen tajming. "One su izgledale kao moderne boginje, a ovo je korespondiralo sa globalnom željom prisutnom tokom devedesetih – da se bogatstvo i privilegije izbace u prvi plan. Supermodeli su predstavljali tu dekadu u najboljem svetlu – dekadu dekadencije. Postajali smo sve bogatiji, nista nije bilo nemoguće, i veliki brendovi su kapitalizirali na našoj želji da igledamo kao ova divna, sjajna stvorenja".

 Naslovna stranica kojom je sve počelo
Naslovna stranica kojom je sve počelo
Devedesete su takođe bile vreme velikog pomaka u emancipaciji. Supermodeli su predstavljali dekadu u kojoj su žene postale shvaćene veoma ozbiljno, i ništa im nije moglo stati na put. Pre toga su se žene ugledale na filmske zvezde i kraljevske porodice kako bi kopirale delić glamura. Odjednom, njihove heroine su bile obične devojke, koje su svojom lepotom i moći postale nove ikone. One su inspirisale žene da budu hrabrije. U ekonomskim terminima, one su inspirisale žene da rade više i napornije kako bi mogle sebi da priušte luksuz koji su videle na naslovnim stanicama magazina.

Šivon Kenedi, biznis dopisnik za Kanal 4 u Britaniji kaže: "Kada je fenomen supermodela došao ovamo, apelovao je na konzumentsku bazu koja je bila ambiciozna, koja se kretala napred i na gore. Ljudi su mogli da dobiju jeftine kredite, cene kuća i stanova su stalno rasle i postojala je velika rezerva slobodnog novca. Ovo je hranilo ekonomiju u smislu da su mladi počeli da emuliraju supermodele, ne samo po pitanju odeće, već i po pitanju nege tela, ishrane i noćnog života."

 

Super žene

Direktor kozmetičke kompanije MAC, Teri Barber, kaže: "One su bukvalno bile super žene. Linda je imala lice, Naomi telo, a Kristi klasičnu lepotu. Kada biste ih zalepili, dobili biste savršenu ženu". A mejk-ap artist Meri Grinvel oppisuje kako je bilo kada je po prvi put videla Kristi Tarlington i Stefani Sejmur: "Kristi je imala 14 godina, a Stefani 15. Sedeli smo u kafiću u Parizu, i dva anđela su nam prilazila preko trga. Zanemeli smo od njhove lepote".

Ali nije samo lepota bila ta zbog koje bi ljudi zanemeli u njihovom prisustvu. Njihov životni stil se toliko razlikovao od anonimnih modela pre njih: one su išle na najbolje žurke, pojavljivale su se u trač-novinama i nikad nisu bile uslikane kad ne izgledaju perfektno. One nisu bile samo modeli – postale su ikone mode. I tako su se i ponašale, promovišući sebe kao brend koji je prodavao druge brendove. I to veoma lukrativno.

Hilari Aleksander nastavlja: "One su sve zadržale svoju ličnost. I istovremeno su se dobro zabavljale. Pogledajte modele na pisti danas – one baš i ne izgledaju kao da se zabavljaju. A tek što uopšte ne žive istim načinom života. Postoji trenutni trend za modele da skinu šminku i uskoče u džins posle snimanja. Supermodeli su bili glamurozni sve vreme."

Teri Barber dodaje: "Današnji modeli uvek imaju stilistu i art direktora na snimanju i oni kontrolišu sve. Supermodeli su same bile svoji stilisti i art direktori. Ja sam radio s Lindom na jednoj od MAC kampanja, i ona je znala tačno šta radi; štaviše, ja sam više naučio od nje nego ona od mene."

Rad sa supermodelima je, pak, bio daleko od lagodnog. Sve su bile – i ostale – poznate po diva ponašanju, kašnjenju, odbijanju da nose odeću koja im se nije svidela. One su diktirale sa kojim fotografima će se raditi – među omiljenima su bili Herb Ric, Piter Lindberg, Patrik Demaršelije i Mario Testino. Danas šesnaestogodišnje devojčice iz istočne Evrope jedva da imaju vremena za sendvič tokom dvanaestosatnog snimanja, a kamoli za tri sata ručka, sa sve šampanjcem.

Elizabet Voker, nekadašnji modni urednik Voga, priča kako je rezervisala prijateljevu kuću u predgrađu Londona za jedno snimanje. "Ceo enterijer je bio beo. Dečija soba je glumila šminkernicu i bila je sva prekrivena najlonom. Svi su imali stroga uputstva da budu jako, jako pažljivi. A šta su dva čuvena supermodela uradila? Pušile su marihuanu pored kolevki."

Ono što je privlačilo najviše pažnje su bile i astronomske sume koje su supermodeli zarađivali. Kristi Tarlington je imala ugovor sa Mejbilinom na 800 000 dolara za 12 dana rada godišnje. Sidni Kraford je imala tromilionski ugovor sa Revlonom. Nikad do tad nisu modeli bili toliko plaćeni. Voker otkriva da su u Milanu bile plaćane u kešu, koji bi odmah potom preko kurira bio poslat u Švajcarsku.

 Posle 1997. jedino je neko kao Viktorija Bekam prodavao dovoljno primeraka časopisa
Posle 1997. jedino je neko kao Viktorija Bekam prodavao dovoljno primeraka časopisa
Međutim, njihova popularnost nije mogla trajati večno. Tajm magazin je 1998. proglasio fenomen supermodela mrtvim. Glumice, pop-dive i druge ličnosti iz sveta zabave su preuzele primat i duplirale vrednost naslovnih strana. Kejt Felan, modni direktor britanskog Voga kaže: "Selebritiji su počeli da koriste modnu industriju kako bi se izgradili kao brendovi. Videli su koju moć i uticaj – i priliv novca od reklame – imaju naslovne strane magazina i počeli su se takmičiti sa supermodelima za istu vrstu posla. Na nesreću po supermodele, počeli su da pobeđuju bez mnogo muke".

Bivša urednica Meri Klera, Liz Džons objašnjava: "Stavila sam Kristi Tarlington na naslovnu stranu 1999. I taj broj je propao. Potom sam stavila Hajdi Klum – i taj broj je propao. Veoma brzo sam uvidela da samo Spajsice ili holivudske zvezde mogu da prodaju dovoljno primeraka".

 

Od ultra-glamura do heroinskog šika

 Glamurozna Kejt Mos
Glamurozna Kejt Mos
Nisu samo glumice i pevačice imale uticaja na slabljenje popularnosti supermodela. Percepcije lepote su se promenile i njihove obline i glamur nisu više bile moderne u svetu koji je zahtevao da se bude kul, poput brit-pop bendova Oejzis i Blur. Grandž-inspirisani izgled i minimalistički trend Kelvina Klajna je u prvi plan izbacio Kejt Mos i druge ekstremno mršave i znatno mlađe devojke. Nove devojke nisu više izgledale kao Amazonke, jer, kako kaže Felanova, "supermodeli su apelovali odrasloj publici sa dosta novca. Ali, uz odgovarajuće akresoare, i mlađa, ne tako afluentna generacija je mogla sebi da priušti deo glamura, i kao takva je bila targetirana od strane reklamnih agencija".

Sada se taj trend ponovo menja jer je recesija mnogo jače pogodila mlađu nego srednju generaciju. Ponovo gledamo Klaudiju kao lice Alberte Fereti, Salvatorea Feragama i Šanela. Kristi Tarlington je u najnovijoj Luj Viton kampanji, a od kad je Evanđelista postala zaštitno lice L'Oreala, prodaja njihovih proizvoda širom sveta je skočila za 20 posto. Čak je i Sindi Kraford, koja se zvanično povukla još 2000. godine pristala da bude zaštitno lice moskovske robne kuće TSUM za ovu sezonu.

Njihovo ponovno pojavljivanje je umnogome iznenađenje: 2010. je svetlosnim godinama daleko od luksuza, raskoši i dekadencije devedesetih. Teško je videti kako se supermodeli mogu uklopiti u potpuno promenjenu atmosferu – današnje žene su naoružane socijalnom odgovornošću, pametnije troše svoj novac i razmišljaju o stvarima poput globalnog zagrevanja i ekonomske krize. Ali izgleda da stara, dobro poznata lica imaju određenu težinu: ona inspirišu poverenje, a poverenje pojačava autentičnost. Sidni Kraford to najbolje sumira: "Ljudi će radije potrošiti novac na poznato lice. Mi smo njihova generacija. U nesigurnim vremenima, žene su srećnije kad se asociraju sa nekim čije lice poznaju, umesto sa nekim mladim modelom čijeg se imena ne mogu setiti, niti im išta znači".

Supermodeli umnogome izgledaju realističnije od šesnaestogodišnjih devojaka koje liče na kosture – one poseduju određeno značenje, pored lepote. Da ne pominjemo da su nekoliko generacija unazad modeli potpuno neprepoznatljivi. Osim što su visoke, one nemaju ništa po čemu ih možete zapamtiti. Moć transformacije se okrenula protiv njih i sada su samo bezizrazna lica u gomili.

Međutim, iako postoji trend povratka supermodela, malo je verovatno da će ikada više na isti način dominirati modnim svetom kao što su to činile u devedesetim. Pored toga što su ostarile – Evanđelista ima 45, Kraford 44, Tarlington 41, a Klaudija i Naomi po 40 – Felanova kaže da one sada jednostavno više nemaju toliko vremena za poziranje. "Kristi ima liniju odeće Mahanuala i kozmetike Nuala, kao i knjige o jogi. Evanđelista je uložila novac od poziranja u nekretnine, a Sindi Kraford ima liniju odeće, kozmetike i enterijera koji joj donose više od 250 miliona dolara godišnje."

Klaudija Šifer deli ovo mišljenje: "Supermodeli kakve smo mi nekad bile ne postoje više. Sećam se kad mi je trebalo četiri telohranitelja da izađem iz bekstejdža sa Šanelove revije samo do kola. To više nije tako".

Naomi Kempbel, jedina koja je nastavila sa sličnim stilom života i koja je nedavno bila umešana u skandal sa "krvavim dijamantima", zaključuje: "Modeli moraju da se dokažu. Termin je počeo da se koristi isuviše labavo. Posle Žizel Bundhen, više nije bilo nijednog supermodela".

Iako je Sara Dukas, vlasnica modne agencije Storm veoma optimistična kad su u pitanju nove generacije, i ona je saglasna da je vreme dekadencije gotovo i da nije dovoljno biti samo lepo lice: "Mi zastupamo veoma mešovitu grupu – naše devojke su veoma ambiciozne i planiraju da studiraju, glume i prave filmove. Mislim da smo sada u sred nečeg novog i veoma značajnog". ■


Kommentar: 1 Pogledajte komentare | Pošalji komentar

arhiva

Strane: 1 2

Prikazano 1-5 od 9 tekstova | Sledeća »


Boje krvi i vina
Dalje

Devica Analitičan zemljani znak podnosi brigu kao prirodno stanje. Privlačni i delikatni ljudi vole postojanost i unapred potvrđene stvari, pa često žele da pozavršavaju sve drugo pre nego što se smire u ljubavi. Često kritikuju, pa dobro razmislite da li će vam to prijati kada budete živeli ... Dalje