Moda

Večni sjaj dragulja moći

27. Decembar 2007.

Piše: Dragana Boškovski

"Od svih zemaljskih čuda samo kamenje opstaje i traje. Zato ono zaista mora biti magično, a oni koji poseduju magične stvari mogu ponekad pokrenuti magiju u sebi."

Ovo je najverniji opis koliko sjaj dragulja privlači i obuzima ljudsku vrstu. Lepota prelamanja svetla u hiljadu i jednoj boji znak je bogatstva i nepobedivosti, superiorne snage, hrabrosti i smelosti zbog koje su mnogi gubili živote. Opčinjavajuća je lepota koju je priroda podarila mineralima. Delom zbog tih osobina, a delom zbog svoje retkosti ljudi već vekovima veruju u njihove magične i isceliteljske moći.

Dijamantu su ime nadenuli stari Grci. Zvali su ga “adamas”, nepobediv, onaj koji kroti. Simbol je dobra, ali i zla. Verovalo se da se može rastvoriti u kozijoj krvi, da može da poništi privlačna svojstva magneta, štiti od duhova, pa čak i spontano stvara nove dijamante. Rimljani i Grci bili su uvereni da su dijamanti suze bogova i zvezde koje su pale sa neba. Prema arapskoj narodnoj medicini leči sve bolesti tela i duha.

Još je Platon o dijamantima pisao kao o živim bićima sa božanskom dušom. U Srednjem veku i Renesansi stavljani su u prstenje kao talismani koji obezbeđuju nepobedivost, da bi ih kraljevi nosili u boj. Hindusi su ih smatrali tako moćnim da su ih obavezno umetali u oči statua bogova.

Afrika je poznata po nalazištima dijamanata, ali se za Indiju se vezuje njegovo poreklo jer su tamo prvi put organizovana iskapanja. Indijci dijamant smatraju munjom - oružjem boga rata Indre. Prema jednoj od legendi moćni kralj Bala bio je toliko vešt ratnik da je pokorio tri sveta. Bogovi su mu u zamenu tražili da postane žrtva rituala Jagna. Moćni Bala je u svom ponosu pristao. Vezali su ga za lomaču kao zver i umro je u agoniji. Kada su vatre ugasle, njegovi ostaci su se pretvorili u dijamante koji su u sebi sadržali božiju moć. Bogovi Jakšas i Sidhas pokupili su gomilu i poneli je preko neba, ali im je nekoliko ispalo u reke, planine, šume…

Postoji i priča o Dijamantskoj dolini koju su Heleni prepričavali: kada je Aleksandar Makedonski osvojio Persiju i sever današnje Indije naišao je na dolinu punu dragulja koje su čuvale ogromne zmije. Aleksandar je zatražio veliko ogledalo, uperio ga u zmije i one su prestrašene od odraza uginule. Da bi se domogao dragulja, Aleksandar se posavetovao sa mudracima koji su mu rekli da baci meso u dolinu. Uradio je tako, dragulji su se zakačili za meso, a ptice pojurile na besplatan obrok. Ostalo je samo da vojnici prate ptice i skupljaju šta otpadne sa mesa.

Ima nekoliko desetina dijamanata koji su zbog svoje vrednosti, magije ili bogate interesantne istorije zaslužili veliku slavu. Najveći na svetu je Kulinan, kog je slučajno pronašao jedan rudar u Južnoj Africi 1905. Veličine ovećeg grejpfruta, težio je 3,106 karata. Kupila ga je vlada Transvala za pola miliona tadašnjih funti i poklonila kralju Edvardu VII za rođendan. Dopremljen je u London poštom a, da zavaraju lopove, razglasili su da ga prenose u olovnom sanduku na dobro čuvanoj kraljevskoj jahti. U sanduku je, u stvari, bio komad stakla. Kulinan je bio prevelik da bi draguljari mogli da ga koriste za nakit, a imao je i manu, pa su odlučili da ga iseku na devet manjih kamenova. U trenutku zasecanja 1908. godine draguljar Džozef Ašer se onesvestio od uzbuđenja. Kulinan i ili Velika zvezda Afrike od 550,2 karata danas je najveći polirani dijamant. Krasi Britanski imperijalni skiptar, a može se izvaditi iz njega i nositi kao broš. Kulinan II je u Britanskoj imperijalnoj kruni i teži 317 karata. Engleska kraljica Marija je na krunisanju 1911. godine nosila dijademu sa Kulinanom III od 94 karata.

Dijamant Orlov težak je 300 karata i nalazio se u skiptru koji je nosila carica Katarina Velika, pa nije čudo da je nazvan po njenoj ljubavi, oficiru i grofu Grigoriju Grigorijeviču Orlovu. Prema legendi Orlov je zapravo dijamant Mogul koji je ukraden iz statue Hinduskog božanstva. Pre nego što je impozantni dragulj Seneteri isečen, težio je gotovo 600 karata. Majstorima je bilo potrebno tri godine da bi od njega stvorili nakit koji je postao deo kolekcije engleske Krune. Dijamant Regent, kada je pronađen 1701. težio je 401 karat. Prvo je stavljen u krunu Luja XV, a kasnije ga je u rukohvat svog mača ugradio Napoleon. Dijamant koji svetski eksperti veoma cene je “Milenijumska zvezda”. Pronađena je u Kongu početkom devedesetih, a sekačima je trebalo tri godine da ga obrade 203 karata besprekornog dijamanta.

Poznate ličnosti iz starina i današnjice vole dragulje. Među njima jedan od najlepših je onaj koji je Ričard Barton poklonio Elizabet Tejlor. Nazvan je Tejlor – Barton, ima 69,42 karata, ugrađen je u prsten i prema poslednjoj ponudi vredi pet miliona dolara. Prvi put ga je nosila na proslavi 40. rođendana princeze Grejs od Monaka. Iako poznata po svojoj ljubavi prema dijamantima o čemu je napisala i knjigu, posle razvoda i tačno deset godina prodala ga je, a novac dala za bolnicu u Bocvani.

Strast. Ubistvo. Ludilo. Intrige. Zavist. Priče su koje prate sve svetski poznate dragulje. Najpoznatiji ukleti dragulj je prelepi plavi dijamantom “Nada” koji je francuski trgovac prodao kralju Luju XIV 1668. i on ga nosio na ogrlici na svečanostima. Pričalo se da je draguljar koji ga je obrađivao umro od tuge kada je njegov njegov sin ukrao “Nadu” a sin, kada je saznao za očevu smrt, izvršio je samoubistvo. Kada su za vreme francuske revolucije Luj XIV i Marija Antoaneta pokušali su da pobegnu iz zemlje “Nada” je ukraden. Čudnim putevima pao je u krilo engleskog kralja Džordža IV koji je umro u takvim dugovima da je dragulj 1830. morao da bude prodat da se spase kraljevstvo. Inače, ime je dobio po Henriju Filipu Houpu, zbog kog je dobio reputaciju ukletog kamena - cela porodica umrla je u siromaštvu.

Nastavio je da donosi nesreću vlasnicima: neki su poludeli, drugi se ubili, bili ubijeni, skakali sa litica zajedno sa porodicama, da bi ga na kraju “Kartije” prodao Evelin Volš koja nije verovala u prokletstva. Čak ni kada joj je umro brat, sina pregazila kola, ćerka umrla od prekomerne doze droge, a muž se propio i skončao u ludnici. Reditelj Džejms Kamerun je, inspirisan “Nadom”, zamislio priču o “Zvezdi okeana” koja se pominje u filmu “Titanik”. Zaista, Evelin je razmišljala da kupi kartu za putovanje ovim brodom 1912., ali je u poslednjem trenutku odustala. Danas je “Nada” deo kolekcije Smitsonijan instituta u Njujorku.

Ni jedan kamen nema tako bogatu i fascinantnu istoriju kao Koh-I-Nor - “Planina svetlosti”. Priča o njemu je drevna, kao i verovanje da će onaj ko ga poseduje vladati svetom. Zato je borba oko Koh-I-Nor bila nemilosrdna. Prvi put je pomenut 1304. godine kao dragulj Radže od Malve. Posle ratova 1500. godine pao je u ruke sultana Babura, a sledećih 200 godina careva Mogula I, prema pričama, bio usađen u čuvenu statuu Šaha Dženana. Posle invazije 1738. Nadir šah od Persije oteo je dijamant. Legenda kaže da mu je jedna od žena iz harema rekla da mogulski car čuva dragulj u turbanu. Tako je Nadir smislio da na svetkovini predloži da prema običaju razene turbane kao gest iskrenosti, bratstva i večnog prijateljstva. Radža nije mogao da odbije jer bi ga tako uvredio. Nadir šah ga je doneo u Persiju da bi 1850. dopao u ruke kraljice Viktorije. Pričalo se da će ga kraljica vratiti da je ne bi zadesila zla sreća. Međutim ona ga je stavila u krunidbenu tijaru kraljice Meri, a 1937 je presađen u krunu kraljice Elizabete.

Dijamanti i danas izazivaju veliku pažnju. Oni su simbol bogatstva, socijalnog statusa, napretka, ali i stila i ljubavi. Njegova retkost i prirodna lepota razlog je zašto je dijamant postao tako specijalan magični poklon za večnost.

Kamen Mudrosti
Dragulji su znamenje duhovnih vrednosti mnogih religija. Prema Novom Zavetu, temelji zidina Jerusalima bili su ukrašeni safirom i smaragdom koji su potvrđivali moralne vrednosti svetog grada. U srednjem veku alhemičari su verovali da se na "smaragdnoj tabli” nalazi recept za "kamen mudrosti". On je simbol smene godišnjih doba, a rimski imperator Neron je posmatrao gladijatore kroz kristal smaragda da smanji uzbuđenje izazvano krvavim borbama. Rubin u Kaabi, svetilištu Meki, muslimani obožavaju kao kamen sudnjeg dana. Simbol vatre, hrabrosti, milosrđa i božanske ljubavi rubin je u hinduskoj tradiciji Ratna Raj, "kraljica dragog kamenja". U krunama evropskih vladara ovaj simbol Hristove krvi istovremeno je ukazivao na žrtvu koju vladar podnosi stavljajući se u službu naroda. Zbog opala, koji zbog divnog prelivanja boja može biti vredniji od dijamanta, rimski senator Nonius izabrao je da ode u izgnanstvo samo da ga ne bi predao. Veličanstveni safiri najčešće su pronalaženi u Šri Lanki gde ih iz korena planine reka nosi do Ratnapura, "grada dragulja". Persijanci su verovali da Zemlja počiva na džinovskom safiru od čije plavetnosti je i nebo plavo. Egipćani i Rimljani su ga smatrali kamenom istine i pravde, a katolička crkva izabrala za vrhovni simbol Božije svetlosti. Marko Polo ih je koristio kao "vizit kartu" kod mongolskog vladara Kublaj kana.
Zbog ovog simbola besmrtne vladavine kan je imenovao Poloa za putujućeg ambasadora.

Naš čovek - pionir gemologije
Tradiciju obrade dragulja u Srbiji prekinuli su ratovi. Pažnja je tada poklonjena više obradi metala jer je ona mogla da uposli mnogo više ljudi, za razliku od obrade dragulja, čija su ležišta u Srbiji neistražena. Interesantno je da je minerolog Savo Urošević još 1928. godine napisao knjigu o draguljima koja je danas aktuelna i smatra se pretečom gemologije na Zapadu.

Dokaz vernosti
Dijamanti su cenjeni zalog ljubavi. Njihov značaj prvi put je opisao rimski komičar i poeta Platus dva veka pre Hrista, a običaj poklanjanja dijamanta u prstenu prihvatila je hrišćanska vera u četvrtom veku, kao Hristov blagoslov nove porodice. Priznanje ovakvog obećanja ljubavi do groba prihvaćeno je širom sveta u sedmom veku, kada je običaj stavljanja prstena na domali prst postao obavezan jer “iz njega polazi vena koja vodi ka srcu”. Prvi vladari koji su se prstenovali bili su habzbzurški car Maksimilijan i Meri, vojvotkinja od Burgundije, koji su razmenili dijamantske vereničke prstenove na svom venčanju 1477. godine.

Pametna investicija
- Dijamanti su postali omiljena investicija poslovnog sveta jer u poslednjih 100 godina njihova cena neprekidno raste. Periodično, vrednost dijamanata na svetskom tržištu uvećava se za tri do sedam posto. Dragulji su investicija koja je laka i jednostavna za likvidaciju, a cena je ista svuda, u Beogradu, Londonu ili Njujorku i zato je lako njima baratati. Uz to, milione je moguće preneti u džepu, što je nemoguće sa istom količinom papirnog novca ili zlata – objasnio je pre neko veče Premizl Sinek, član najstarije dijamanstke berze iz Antverpena i jedan od najvećih stručnjaka u Evropi na predavanju u beogradskom golf klubu Ada Ciganlija. Povod je bio taj što je Dijamanstka internacionalna kompanija postala partner kluba i amateri koji su u njemu našli utočište će od sada na turnirima dobijati dijamantski vredne nagrade.

Greške koštaju
Dijamanti se cene na osnovu pravila 4C: po načinu sečenja(cut), težini (karat), boji (Colour - najčešće nijanse su od bele do žute) i čistoći (clarity). Najjeftiniji koji se može pronaći vredi 200 eura, ali su uglavnom u igri brojke sa mnogo nula, u bilo kojoj valuti.
Dijamante nije pametno kupovati drugačije osim kod priznatih draguljarskih kuća koje pored garancije svojim imenom i tradoicijom, daju i pisanu garanciju za kvalitet kamena koje izdaju proverene laboratorije. Ukoliko se odlučite da ipak odete kod nepoznatog preprodavca, trebalo bi da imate znanja i iskustva i spravicu poznatiju kao tester za dijamante. Ako nemate, jedino što ostaje je da se nadate da niste pazarili fantastično obrađeno parče – stakla.


Kommentar: 0 Pogledajte komentare | Pošalji komentar

arhiva

Strane: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Prikazano 26-30 od 202 tekstova « Predhodna | Sledeća »


Boje krvi i vina
Dalje

Devica Analitičan zemljani znak podnosi brigu kao prirodno stanje. Privlačni i delikatni ljudi vole postojanost i unapred potvrđene stvari, pa često žele da pozavršavaju sve drugo pre nego što se smire u ljubavi. Često kritikuju, pa dobro razmislite da li će vam to prijati kada budete živeli ... Dalje