Knjige

Kradljivica knjiga

07. Novembar 2008.

Neverovatno može zvučati što je Markus Zusak za naratora svoje knjige "Kradljivica knjiga" odabrao – Smrt, ona je prisutna, a u kontekstu Drugog svetskog rata možemo reći čak i – sveprisutna. No pisac sa njom izvodi čaroliju: pretvara je u večitog ljudskog saputnika koji ima osećanja, koji zna da razlikuje dobro i zlo, koji je istovremeno i anđeo smrti i anđeo čuvar.

Njegova Smrt zna da bude duhovita, setna, ogorčena; ona samo čini ono što mora, i po tome se nimalo ne razlikuje od ljudi. Koliko ona progoni ljude, toliko i ljudi progone nju. Ona sa sobom nosi sve njihove priče. U ratu ni Smrti nije lako.
Ovaj dosad neviđen pristup, stvara specifičan okvir priče, njen bajkovit deo. Ako je dozvoljeno otkriti ponešto iz knjige unapred – čitalac će na neki način zavoleti Smrt, ili bar prema njoj osetiti saosećanje i samilost. Čudna je priča koju ona ima da ispriča: odnoseći dečaka koji je poginuo u bombardovanju voza, Smrt zapaža neobičnu devojčicu, njegovu sestru Lizel Meminger, Kradljivicu knjiga. U neznanom, bezimenom gradu, na bratovljevom tek zatrpanom grobu, devojčica će ukrasti svoju prvu knjigu: Grobarski priručnik, koji će čitati iznova i iznova, bezbroj puta. Iako sa sobom nosi i izvesnu reminiscenciju na kultni film Zabranjene igre Renea Klemena, taj detalj koji čitaoca uvodi u složeni odnos dete-smrt, grob-igra, rat-život, Zusak iz poglavlja u poglavlje razvija u jedan nov i veoma složen odnos: knjiga-naličje, knjiga-spasenje, knjiga-metamorfoza.
Poigravanje simbolima, uopšte, seže mnogo dalje od ustaljenih, već donekle kliširanih simboličkih zaliha vezanih za Drugi svetski rat. U novom svetu male Lizel Jevreji će koračati Ulicom Himel – što znači nebo; njeni pak staratelji prezivaju se Huberman – invertovana, ali ne i parodirana reč Übermann, jer reč je o pravim nadljudima, ne o Natčoveku kojeg je zamislio Niče, a potom pokušao da stvori Hitler, već o ljudima koji su Ljudi s velikim Lj, Nemcima koji će tokom rata skrivati mladog Jevrejina. Nisu pogrešili oni koji ovu knjigu porede s Dnevnikom Ane Frank; reč je o istim Nadljudima. Sa tom razlikom što beleške ovde vodi Smrt.
Lizel proživljava rat tako što korača od spoznaje do spoznaje; čak i za one najneupućenije, Smrt daje sva potrebna obaveštenja. U neku ruku je Kradljivica knjiga doslovno enciklopedija rata. Kao u pozorišnoj predstavi, Smrt uvodi likove, dopisuje didaskalije, upozorava čitaoca na sve ono što će se desiti. No uprkos ogromnom broju tragičnih ili bolnih niti koje se u ovoj ratnoj drami prepliću – priči o Lizelinom drugu Rudiju, Gradonačelnikovoj ženi, brojnim drugima – kroz knjigu doslovno sijaju trenuci sreće, izvorne ljudske radosti.
U kratkim crtama, Kradljivica knjiga (prevod Nikola Pajvančić, izdavač Laguna) svakako se može svrstati u najbolje romane o Drugom svetskom ratu – mnogi kritičari štaviše tvrde da bolji nisu pročitali. No ne možemo je svrstati ni u klasičan „čitalački hit“, jer ona daleko nadilazi takvu kategorizaciju. Reč je o jednoj nadasve originalnoj, majstorski napisanoj, neizmerno maštovitoj, neizmerno dirljivoj i neizmerno humanoj knjizi. Za one koji o Drugom svetskom ratu znaju dovoljno, ona svejedno daje nov ugao posmatranja i više je nego vredna čitanja. Za one koji pak o Drugom svetskom ratu znaju malo – ona je otkrovenje.


Kommentar: 0 Pogledajte komentare | Pošalji komentar

arhiva

Strane: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Prikazano 1-5 od 60 tekstova | Sledeća »

Izdvajamo


Boje krvi i vina
Dalje

Devica Analitičan zemljani znak podnosi brigu kao prirodno stanje. Privlačni i delikatni ljudi vole postojanost i unapred potvrđene stvari, pa često žele da pozavršavaju sve drugo pre nego što se smire u ljubavi. Često kritikuju, pa dobro razmislite da li će vam to prijati kada budete živeli ... Dalje