Putovanja

Dizeldorf

15. Decembar 2010.

Tekst: Aleksandra Stevanović

 

Zašto se smejete? – pita me policajac na pasoškoj kontroli. Ne mogu da se otmem utisku da definitivno liči na Her Flika. – Mmm, verovatno zato što po prvi put posle 18 godina mogu da putujem bez vize – odgovaram potpuno zbunjena, ne očekujući da će me iko pitati takvo pitanje na graničnom prelazu na aerodromu. Posle još nekoliko pitanja, pre svega o količini novca koju nosim sa sobom – nešto za šta sam sigurna da ne bi smeo da pita druge stanovnike Evropske Unije – dozvoljava mi da uđem na nemačko tlo. Čovek bi pomislio da stupam na svetu zemlju.

 

Dizeldorf je prekriven snegom, ali uprkos tome, deluje kao da ima puno parkova i drveća. Mora da je grad divan u prolećno i letnje vreme. Ovaj grad je prestonica pokrajine Severna Rajna i Vestfalija, i veoma je blizu granice sa Holandijom. Bliži gradovi su Esen, Mehengladbah i južno od njega Keln, sa kojim je u rivalskom odnosu, posebno kad je u pitanju fudbal.


Kad god odem u neki strani grad, prvo što uradim jeste da pronađem mesto koje će mi biti reper za snalaženje. U Dizeldorfu je to ulica Hajnriha Hajnea, ili Heinrich Heinesallee, koja se pruža kroz ceo širi centar. To je veliki bulevar sa tramvajima, a istoimena metro-stanica se nalazi baš na ulazu u Stari grad, ili Altštad. To je deo grada koji datira još iz srednjeg veka, i preživeo je ratove i bombardovanja dosta netaknut. Veliki deo je i restauriran. Nalazi se blizu keja na Rajni.


Dizeldorf je grad koji datira još iz dvanaestog veka – pod tim imenom. U trinaestom veku, grad je bio pod pretnjom od strane velikog rivala Kelna, ali su ga njegovi građani odbranili. U čast tog podviga, kaže legenda, deca iz grada su počela da prave "zvezde", što je i danas simbol grada i može se naći na svakom suveniru, a u Starom gradu je i drvena statua, baš pored krčme Zum Uerige.
Altštad je takođe mesto gde su kafići, barovi i restorani, i vrvi od ljudi i danju i noću, bez obzira na vremenske prilike. Ovde obavezno probati neku od mnogih vrsta nemačkih kobasica – wurst – i, naravno, taj užitak propratiti crnim pivom altbier. U Starom gradu skoro svaka pivnica pravi svoje sopstveno pivo, i ne možete mnogo pogrešiti bez obzira u koju odete. Mi smo bili u već pomenutoj krčmi Zum Uerige, gde će vam pivo donositi dok konačno ne odbijete, ili više ne možete da stojite na nogama. Nemojte se iznenaditi ako ne razumete šta piše u meniju, čak i ako znate nemački. Dijalekat koji se ovde govori – donjorajnski – je mnogo bliži holandskom, flamanskom ili frizijskom nego nemačkom.


Dizeldorf je preživeo teška bombardovanja u drugom svetskom ratu jer je bio jedan od velikih industrijskih centara u rurskom regionu i najveći deo grada jako podseća na Novi Beograd – izgrađen je planski, sa velikim bulevarima i funkcionalnim zgradama. Regionalni parlament se nalazi na keju na Rajni, veoma blizu Rheinturn, ili Rajnskog tornja, još jednog od simbola Dizeldorfa.  

Ovaj grad je veliki industrijski i finansijski centar. Najveći broj japanskih banaka upravo ovde driži svoju centralu za Evropu. Takođe je jedan od najvećih telekomunikacijskih i marketinških habova u Evropi – samo ovde se nalazi preko 400 marketinških i advertajzing agencija. Saobraćaj je takođe fantastično razvijen, sa tramvajima, metroom i odličnom železnicom, u šta smo se lično uverili kad smo išli u gradić Vupertal, na izložbu Moneovih slika, na sat vremena vožnje iz grada. Jedina mana je to što se skoro sva komunikacija – usmena i pisana – odvija na nemačkom, pa je poželjno znati makar nekoliko reči i fraza. Glavna železnička stanica se zove Haupfbahnekopf, ili skraćeno HBF, što ćete videti kao oznaku za svaku glavnu železničku stanicu u datom mestu: npr, Vupertal ima nekoliko stanica između ulaska u mesto i centra, tako da se za centar silazi tamo gde stoji oznaka Vupertal HBF.

Dizeldorf ima veliku populaciju imigranata, među kojima prednjače Turci, Grci i Italijani, a, kako smo se sami uverili kada smo videli da u jednom izlogu na čistom srpskom piše "Rasprodaja", ni populacije iz ovih krajeva ne manjka.


Grad na Rajni je takođe veliki modni centar. Najveći evropski modni sajam se odvija upravo ovde, a par kilometara duga Konigsalee – Kraljevska avenija, ili samo skraćeno Ko – je pravi raj za oči i dubok novčanik, jer je ovde zastupljena svaka iole bitna evropska modna kuća. Nemci su izuzetno dobro obučen narod (u poređenju sa Britancima), a i za plići džep se može naći jako kvalitetna roba. Na primer, mi smo kupili odlične čizme za sneg u lancu prodavnica Salamander.


U sedamnaestom i osamnaestom veku, Dizeldorf je bio pod upravom nacionalnog heroja Jana Velema i njegove žene Ane Marije Luize Mediči, i danas se može videti njihova zaostavština u vidu muzeja, Akademije finih umetnosti, opere i brojnih umetničkih dela. Najpoznatiji žitelji grada su bili Hajnrih Hajne, Klara i Robert Šuman, Feliks Mendelson i slikar Pol Kle.


Grad je takođe poznat po već pomenutom crnom pivu, altbier, što u prevodu znači staro pivo. Nazvano je tako da bi se razlikovalo od novog načina pravljenja piva koje je polako dolazilo u Nemačku početkom devetnaestog veka. Prva pivara koja je počela da koristi ovaj naziv i danas postoji i zove se Šumaher. Pored nje, postoje još tri krčme koje i danas prave pivo u svojim prostorijama, i to su Fuhšen, Šlusel i Uerige. Svaka od ovih pivara pravi i posebno božićno pivo i recept je, naravno, tajna.


Muzika je još jedan bitan deo graskog noćnog života, i jedan od najpoznatijih elektronskih bendova, Kraftwerk, je upravo odavde, kao i Die Krupps i pank bend Die Toten Hosen. Komodišen je jedan od najpoznatijih političkih kabarea u zemlji. Rajnski karneval je najpoznatije letnje dešavanje, a u januaru i februaru se takođe održava nekoliko manjih karnevala za koje su vezani razni običaji, od kojih je jedan sečenje kravata. Na određeni dan, žene obučene u karnevalske ansamble prilaze nepoznatim muškarcima na ulici i odcecaju im kravate do čvora. Mnogi muškarci na taj dan nose najgoru kravatu koju poseduju, najverovatnije onu koju su dobili od tašte za Božić.


Obavezno probati i sauerbraten – goveđe pečenje marinirano u sirćetu i začinima nekoliko dana, i senfrostbraten – šniclu u senfu, koji je još jedan od specijaliteta grada. Taj senf je toliko poznat da se nalazi i na jednoj od slika Vinsenta van Goga.


Kommentar: 0 Pogledajte komentare | Pošalji komentar

arhiva

Strane: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Prikazano 6-10 od 72 tekstova « Predhodna | Sledeća »

Izdvajamo


Boje krvi i vina
Dalje

Devica Analitičan zemljani znak podnosi brigu kao prirodno stanje. Privlačni i delikatni ljudi vole postojanost i unapred potvrđene stvari, pa često žele da pozavršavaju sve drugo pre nego što se smire u ljubavi. Često kritikuju, pa dobro razmislite da li će vam to prijati kada budete živeli ... Dalje