Putovanja

Toronto

18. Maj 2012.

Tekst: Aleksandra Stevanovic

Kada sletite na Toronto Pirson aerodrom, docekaće vas neprijatno iznenađenje: kolica za prtljag se plaćaju. I, ne, nećete dobiti svoj „tooney“ (dva kanadska dolara) nazad. Evropljani su naviknuti da su kolica besplatna, a u supermarketima se iznajmljuju za 1 evro ili funtu, s tim što tu funtu dobijate nazad kad vratite kolica. U Kanadi nema ništa za džabe.


Drugo iznenađenje koje ćete doživeti je prijatno: videćete veliko kanadsko nebo koje izgleda kao da je mnogo veće sa ove strane okeana. Istočna Kanada je ravna i možete da vidite celu gornju polovinu Zemljine sfere od horizonta do horizonta.


Toronto je najbolje posetiti krajem juna i početkom jula - vreme je kao beogradsko, mada možda ne toliko vruće. I u mnogome Toronto podseća na Beograd, ne samo zbog oko 200 000 Srba koji u njemu žive. Grad vrvi kao košnica čitavog dana i noći, a plaže na jezeru Ontario podsećaju na beogradsku Adu. Ako biste mogli da zamislite jedan futuristički Beograd, dobili biste Toronto. Čak su – pretpostavljamo – naši iseljenici počeli da grade splavove.


Zahvaljujući velikom influksu stranaca, počev od onih iz bivše Jugoslavije, preko Latinske Amerike pa do Ruande, Toronto je prošao kroz veliku transformaciju i može se reći da je jedan od najkosmopolitskijih svetskih gradova. Iako dosta komercijalan, velika kreativna sila mladih ljudi – kažu da u njemu ima preko 100 nacionalnosti -  je učinila da izbegne da liči na sve ostale severnoameričke gradove u kojima vladaju Koka kola i Šel gas.


Neboderi dominiraju horizontom u centru grada. Mnogi od njih predstavljaju komercijalne zgrade i hotele, mada je najnoviji trend gradnje velelepnih stanova na ivici jezera Ontario zasenio sve druge projekte. Van centra, postoje delovi koji jako liče na San Francisko – takozavna Kupus Četvrt (Cabbage Town), tako nazvana zbog irskih imigranata koji su na malim travnjacima ispred porodčnih kuća gajili kupus. Dalje u predgrađima, prava atmosfera iz Očajnih domaćica – divno uređeni travnjaci, bela ograda i kuće od milion kanadskih dolara.


Najvećim delom vremena, Toronto je, pak, veoma hladno mesto, sa velikim snegovima i temperaturama u ozbiljnom minusu. Što ne znači da grad prestaje da živi, naprotiv. U centru Toronta, a putem železnice povezano i sa ostalim delovima grada, jeste podzemno gradsko jezgro – 24 kilometra podzemnih promenada koje povezuju prodavnice, restorane i metro stanice. Jedan kanadski umetnik je dokazao da se tokom cele zime uopšte ne mora izaći na površinu kako bi se uživalo u gradskom životu.


U centru grada, veoma blizu vode, jeste i CN Toranj, nazvan tako prema Kanejdijan Nešonal (Canadian National), nacionalnoj železničkoj kompaniji. Pre nego što je bio podignut Burdž Dubai, ovo je bila najviša zgrada na svetu. I zaista ispunjava sva očekivanja kada se popnete na najviše spratove: moderan restoran se okreće oko svoje ose, mada veoma sporo, tako da uz obrok možete uživati u panorami grada. Žicom opasana terasa je veoma vetrovita, ali kada je leto toplo, to ne predstavlja nikakav problem. Za one koji su zaista avanturistički raspoloženi, od nedavno je moguće šetati se po spoljnom obodu CN Tornja – vezani ste planinarskom opremom za toranj, naravno. Za one kojima to baš i ne pada napamet, u hodniku koji opasuje pečurku na vrhu zgrade, nalazi se pod od debelog stakla. Pravo je čudo videti kako deca – koja nemaju strah ni od čega – skaču po staklu koje može da izdrži galopirajućeg nosoroga. Odrasli baš nešto i nemaju poverenja. Osećaj je zaista neprijatan, posebno jer se sa strane vidi betonska konstrukcija koja drži ceo toranj i mene je asocirala na grobnicu, te sam bila prilično prestravljena. (Ja inače nemam problem sa visinom, naprotiv: u svakom gradu koji sam posetila, uspela sam da se popnem na njegovu najvišu tačku, tj. zgradu).


Za kulturno nastrojene, Toronto je severnoamerička prestonica kulture kojoj jedino Njujork može biti rival. Kraljevski muzej Ontarija (ROM) je poznat po stalnim etnografskim postavkama, i gostujućim izložbama poput Kineskih ratnika. Sama zgrada je pravo arhitektonsko čudo, izgleda kao da je ogromna kristalna kocka pala sa neba pravo na staru baroknu zgradu i nekako srasla sa njom. Ljudi su veoma lepo obučeni, u skladu sa poslednjom modom, mada je tipicna kanadska ležernost prisutna svugde, što celom mestu daje atmosferu relaksiranog glamura.


Roj Tomson hala je odmah pored CN Tornja i u njoj se pored muzičkih dešavanja odigravaju hokejaške utakmice – Kanađani su prosto ludi za hokejom na ledu, to je nacionalni sport. Takođe u blizini je i trajekt koji vozi do Toronto ostrva – niza parkova punih zelenila, mesta za piknik i zabavu. A definitivno jedna od najlepših atrakcija jeste Kaza Loma (Casa Loma), jedinstveni zamak u srcu Toronta i mesto gde su snimani filmovi poput X-Men i Čikago.


Što se tiče šopinga, došli ste u pravu Meku. Svi brendovi sveta su ovde prisutni, i to uglavnom u Jorkvilu, nekadašnjem hipi-centru grada, danas mestu gde ćete naći Hermes, Tifani i Kartijea na takozvanoj Mink Mile (Bloor Street). U ulici Jong (Yonge), za koju se tvrdi da je najduža ulica na svetu jer se prostire daleko na kanadski sever, naći ćete najveći tržni centar (Eaton Centre) u kome možete kupiti sve i svašta: od muzike do nameštaja, špijunskih gedžeta i usluga centara za lepotu. Jedno upozorenje: u Kanadi PDV nije uključen u cenu, već se plaća na kasi. To će vas prilično nervirati ako ste, kao i ja, naviknuti da ono što piše na etiketi, to i plaćate. U Kanadi nije tako kada su prodavnice u pitanju. Možda ćete naići na drugačije formiranje cena na pijacama, u indijanskim radnjama (van Toronta) i na štandovima na rodeu.

Noćni život Toronta se, kao što je već rečeno, dešava ili u samom centru, ili u West Endu (West Queen West), gde je atmosfera infimnija. U centru je ogroman kompleks nazvan Government Entretainment Complex (u ulici Queens Quay) sa sedam različitih scena i dva kluba na otvorenom i sve se ovo međusobno preliva u jedno kompletno klubing iskustvo.


Kad ste već u Torontu, ne propustite da se odvezete do Nijagarinih vodopada. Ovo je izlet koji traje oko 90 minuta autoputem – odvojite ceo dan za kompletan ugođaj, a vodopadi potpuno ostavljaju bez daha. Najbolje je ih videti sa kanadske strane – sa američke strane se gotovo i ne vide. Treba otići na Maid of the Mist, brod koji će vas odvesti koliko je god moguće blizu grmećim slapovima. Morate da nosite kabanicu, i da ubacite kosu ispod nje. Poželjne su i naočare kako biste bilo šta videli, i fotoaparat otporan na vodu. Veoma je moguće da će vam i pored svih predostrožnosti noge biti mokre. Nemojte propustiti Teslinu statuu na šetalištu pored vodopada, a ako hoćete jeftinu zabavu, idite do centra koji se u šali zove Viagra Falls – ulica koja ide uzbrdo, a puna je kockarnica, luna park zabava i sveopšteg kiča.


Po povratku u Toronto savetujemo da probate neki od mnogobrojnih restorana sa kuhinjama iz celog sveta: portugalski, grčki, korejski. Kanađani vole roštilj i rado će ga spremati kod kuće, a što se tiče kafe, najbolja je ona sa ukusom badema u lancu brzih kafa Tim Horton.


Kommentar: 0 Pogledajte komentare | Pošalji komentar

arhiva

Strane: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Prikazano 21-25 od 72 tekstova « Predhodna | Sledeća »

Izdvajamo


Boje krvi i vina
Dalje

Devica Analitičan zemljani znak podnosi brigu kao prirodno stanje. Privlačni i delikatni ljudi vole postojanost i unapred potvrđene stvari, pa često žele da pozavršavaju sve drugo pre nego što se smire u ljubavi. Često kritikuju, pa dobro razmislite da li će vam to prijati kada budete živeli ... Dalje